Izložba „Jovan Soldatović: dela iz fonda Zavičajne galerije“, autorke dr Jelene Banjac, muzejske savetnice u Zbirci strane umetnosti, otvorena je 1. februara 2021. u Muzeju grada Novog Sada a povodom rođendana Novog Sada. Foto: Feđa Kiselički, Muzej Grada Novog Sada
Read More
Dokumentarna emisija „Savest u kamenu“ je priča o humanizmu vajara Jovana Soldatovića, i njegovoj neverovatnoj umetničkoj zaostavštini kojom nam je, u cilju svedočanstva bezumlju, ostavio belege rasute po čitavoj Srbiji i svetu, ne bi li na ovaj način, zauvek apelovao na čovečno u ljudima. Polučasovna emisija se kroz razgovor sa članovima njegove porodice, Soldatovićevim prijateljima…
Read More
Autor video zapisa: Siniša Soldatović, 2012.
Read More
Emisija o vajaru Jovanu Soldatoviću, emitovana na TV Beograd. Velikom ljubaznošću urednika kanala RTS3 gospodina Aleksandra Antića ova emisija je dobila dozvolu da bude postavljena na youtube kanal Ateljea Soldatović.
Read More
Autor: Siniša Vuković Foto: FB grupa Stare fotografije Novog Sada Soldatović spada u red onih skulptora koji imaju potpuno određenu umetničku fizionomiju, stvorenu takoreći na početku umetničke karijere. Kao što to radi čuveni Đakometi, i Soldatović izdužuje svoje figure, naglašavajući vertikalni smer oblika i to, do razmera groteske.Njegova ostvarenja obuhvataju, u stvari, dva velika tematska…
Read More
Prvih deset godina života Jovan Soldatović (1920) je proveo u rodnom Čereviću, živopisnom sremskom selu u fruškogorskom podnožju, na samoj obali Dunava. Roditelji Stevan i Sofija Soldatović imali su ukupno četvoro dece – tri sina i jednu kćer. Otac Stevan je završio obućarski zanat u Pešti, te je u njegovom ponašanju bilo naglašenih gradskih manira i građanskih nazora. Govorio je tri jezika, redovno je čitao „Politiku“ a svojoj deci je veoma često pričao o Njegošu, Branku Radičeviću, učio ih stihovima Jovana Grčića Milenka, čuvenog pesnika rođenog u Čereviću.
Read More
Povratak u Novi Sad, 1953. godine, donosi značajne promene u umetnikovom životu. Soldatović počinje da se bavi pedagoškim radom. Angažovan je da formira vajarski odsek na Višoj pedagoškoj školi, a nakon osnivanja tu postaje prvi profesor vajarstva. Kada je, znatno kasnije, na osnovama Više pedagoške škole formirana novosadska Akademija umetnosti 1975. godine, izabran je za vanrednog profesora na Odseku likovnih umetnosti.
Read More
Šezdesete godine proteklog veka, u tadašnjoj jugoslovenskoj umetnosti, izvanredno su zanimljive i značajne. Posle „romantičnih, toplih, nemirnih i rastrzanih šezdesetih“ 41 nova decenija će doneti još više nemira, polarizovanja i konflikata. Sve će kulminirati 1968. godine izbijanjem pobuna mladih širom sveta. U takvoj situaciji specifično je mesto i uloga umetnosti.
Read More
Sedamdesete godine proteklog veka u nas označavaju značajne promene u shvatanju umetnosti i njene funkcionalizacije. Klasični mediji polako bivaju potisnuti u drugi plan pred nastupom konceptualizma – umetnosti koja istražuje vlastito ontološko biće ali i nastoji da se besposredno infiltrira u život i njegove svakodnevne manifestacije; da, kako je to proklamovao Joszef Bojs, ostvari ideal umetnost – život.
Read More
Mnogi su mu kao uzor, što nije daleko od prve bukvalne asocijacije, stavljali izdužene skulpture italijanskog vajara Đakometija. Umesto da njihovu oglodanu mršavost vazduh potpuno proguta, vazduh ih je na volšeban način dorađivao, širio do fantazije nevidljivog, ali kao da pre Đakometija nisu već postojale šiljate vertikale gotskih tornjeva, izduženih gotskih skulptura, nije na obzorjima svoje ravnice mogao da gleda usamljene hrastove opaljene gromovima, zarđale vratove dalekih baroknih zvonika i siluete gnjilih donkihotovskih đermova….
Read More
Zapisi koje prilažem, iako bez znaka navoda, pisani u prvom licu, moja su razmišljanja, a ne citati vajara Soldatovića. Nešto kao pokušaj da sažmem u malo redova životni sastav jednog čoveka, njegove etičke mere, estetska poimanja i moral prema stvorenom. Punih trideset godina ja sam to osluškivao, i čini mi se, shvatio u razgovoru s njim. Pisao sam to sebi kao pisma: praćenje autora prema čijem sam delu od prvih dana gajio iskreno poštovanje.
Sad, dok otvaram koverte, znam da sam našao odgovor na ono najžešće pitanje koje ga večito progoni: zašto baš vertikale?
Mislim, ne treba okolišiti: Jovan Soldatović je najveći vojvođanski skulptor koji je ostao da živi i vaja na tlu svog zavičaja. Kad se, na samom početku naše posleratne moderne umetnosti, uhvatio u kolo jugoslovenskih likovnih maštara i prevratnika, Soldatović je zaigrao sigurno i po svome.
Read More
Zanosio sam se idejom da postanem vajar. Od ranije još pamtim „konja bronzanog“, najlepšeg u mom životu. Bio je to prvi spomenik čije sam nastajanje posmatrao: otkriven je u Somboru, 21. jula 1940. godine – Kralj Aleksandar na konju, rad Antuna Augustinčića. Nažalost, postavljenog na visok postament, nisam imao prilike da ga rukom dodirnem, potapšem.
Read More
Autor: Mr Olivera Janković Jovan Soldatović ulazi u svet umetnosti na samom početku 50-ih godina XX veka, u vreme velikih rasprava o realizmu i modernizmu, koje su se vodile posle razlaza zemlje sa politikom i ideologijom SSSR-a, o tome kakva je umetnost potrebna novom jugoslovenskom društvu. Stavovi koji su u tim raspravama zastupani kretali su…
Read More
Autor: Pavle Vasić Na izložbi mladih umetnika Srbije, koja je održana u Umetničkom paviljonu prošle jeseni, bile su zapažene skulpture Jovana Soldatovića, učenika majstora Tome Rosandića. Soldatović je tada izložio monumentalnu skulpturu, dok je sada, u Galeriji grafičkog kolektiva, istupio sa dvadesetak skulptura manjeg formata u drvetu i gipsu.Osnovna crta Soldatovićevog umetničkog stava jeste zainteresovanost…
Read More
Autor: Miodrag Protić Na poslednjim izložbama ULUS-a i izložbama mladih umetnika, Soldatović je zapažen kao vajar sa smislom u isto vreme za zrelu plastičnu formu i ukusnu stilizaciju. Njegovo stvaranje, što je sasvim prirodno, još nije obeleženo jednom homogenom koncepcijom. Ono se kreće od naturalizma, preko izvesnih secesionističkih premisa, do linearne stilizacije i lembrukovske izduženosti…
Read More
Autor: Rade Predić Na novosadskoj izložbi, u “Salonu 55” ovo je umetnikova druga samostalna izložba – prvu je imao pre nekoliko godina u Galeriji Grafičkog kolektiva. Soldatović je, pored nekih ranijih, izložio uglavnom svoje radove nastale za poslednje dve godine – na taj način nas je upoznao sa svojim najnovijim stremljenjima i dostignućima. Tu se,…
Read More
Autor: Dinko Davidov O Soldatovićevim Šajkašima koji su iznikli iz rata, o tim borcima koji su goli i bosi, sa poderotinama kroz koje se vidi široko ritsko nebo, krenuli u zadnji boj jednog neravnog sukoba da bi u njemu herojski izginuli, pisaće se više kad spomenik bude gotov i otkriven. Problem je tu ne samo…
Read More
Autor: Vera Jovanović Mogućnost i sposobnost da uverljivo, snažno izraze potpuno oprečna, a duboko emotivna ili nagonska i psihička stanja doživljavanja, nastajanja i nestajanja u miljeu života, među bićima i u njima samima, svakako pripada malobrojnim, najdarovitijim umetnicima. Svejedno šta je, odnosno ko je objekat posmatranja i umetničke transpozicije: čovek ili životinja. Bitno je razgrnuti…
Read More
Autor: Đorđe Jović U prvim radovima Soldatović je pokazao veoma mnogo smisla za vajanje oblika i mnogo ukusa u izboru teme. Istina, ti prvi radovi su nosili beleg učiteljevog nasleđa i uopšte, one skulpture koja je nosila pečat Meštrovića. Prvi radovi su istovremeno afirmisali jedan lirski temperament i najavili vajara čije se sposobnosti kreću u…
Read MoreAutor: Draško Ređep Soldatović očevidno ne mari mnogo za pomodne najezde različitih naših vernisaža. On je, zauvek, kako se čini, odan tom prvobitnom porivu svojih ranih nastojanja. Njegov Don Kihot, koji se na tlu drži isključivo zahvaljujući uspravnosti svog koplja, sav u sferi lebdenja i dinamike, veoma blisko i bez smetnji suseduje nekim ranim, davnašnjim…
Read More
Autor: Sreten Marić Ova izložba Jovana Soldatovića u prostorijama Galerije Matice srpske predstavlja datum u istoriji srpske umetnosti u Vojvodini…U svakom slučaju, Jovan Soldatović vrši svoj posao sa revnošću pravog umetnika, sa tim svojim izrazito skulptorskim talentom, koji je redak dar božji na ovom svetu. On je skulptor sa instinktom za igre masa u…
Read More
Autor: Dr Miodrag Kolarić …Hvatajući se u koštac sa osnovnim principima modelovanja i profilacije, a vaspitan u dobroj školi jednoga Tome Rosandića i na primerima velikana moderne skulpture, Jovan Soldatović je krenuo od onoga od čega je morao da krene ako je nameravao dobro da krene: od prostora. Tog prostora je imao na pretek, u…
Read More
Autor:Miodrag Kujundžić Skulpture koje su sada pred nama, u Poklon zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu, svojevrsna su retrospektiva stilskog interesovanja i opredeljenja Soldatovićevog u poslednjih 15 godina: onog opredeljenja i interesovanja koje sledi, otprilike, za spomenikom žrtvama fašizma u Žablju. Pogledajmo hronologiju: Žabaljski spomenik, taj simbol vertikalnog prkosa ravnice, je iz 1962. Već 1963.…
Read More
Autor: Nadežda Jovanović Od 1953. godine površina Soldatovićeve skulpture postala je uznemirena, a u unutrašnjosti skulpture osetilo se veće kretanje. Delovi ekstremiteta izašli su iz ravni, stvorili nove profile i gonjeni unutrašnjim potiskom naslutili otvoreni prelom površine. Karakteristika dela nastalih u periodu 1953 – 1958. je napeti trenutak pred perforaciju spoljašnje površine, koja će skrivenu…
Read More
Autor: Jožef Ač Soldatovićeva skulptura je zbog svojih tema i svoje osećajnosti – umetnost velikog obima i u suštini tužne atmosfere. Ljudi koji čeznu za mirom, spokojstvom i ljubavlju u ovoj umetnosti su dostojanstvene i romantične pojave. Iz tihog i elegičnog raspoloženja ovaj umetnik začas stiže do prizora pune dramske strasti te se, stoga, naročito…
Read More
Autor: Zoran Markuš U generaciji mladih koji 50-ih godina oživljavaju posustali tok razvoja beogradske skuplture i utiru put novijim traženjima, Jovan Soldatović pripadao je krugu onih kojima je radikalizam epohe bio uvek pomalao tuđ. Nije bio manje antidogmatičan od drugih, niti manje nepomirljiv prema estetici socrealizma, ali je u praksi tražio da glasove vremena uskladi…
Read More
Autor: Miloš Arsić Bez obzira na karakter namere delovanja, podjednako u pobudi heroično-univerzalno “večnih tema” ili sentimentalnih intima, Soldatovićev vajarski oblik uvek pretenduje na smisao direktnog dejstva; jasne aluzije na konkretan “događaj”’ realizacije intimne misli i određenog raspoloženja. I kada smo već kod tih odrednica akcije jednog vajara, koji na pozornicu naših likovnih događaja stupa…
Read More
Autor: Slobodan Sanader Jovan Soldatović posle završene Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i boravka u majstorskoj radionici Tome Rosandića, dolazi 1953. godine u Novi Sad, gde u ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi započinje svoju likovnu akciju skulptura, koja traje skoro četrdesetak godina.Delio je sudbinu generacije sa kojom je odrastao u posleratnom vremenu. Išao je od realizma,…
Read More
Autor: Andrej Tišma Soldatović nije vajar volumena u prostoru, već zaljubljenik žive i ekspresivne linije koju artikuliše akcijom u materijalu koji je najmiliji vlaknima i tkaninom natopljenom gipsom. Ta vlaknasta struktura dominira njegovim delom još od početka pedesetih godina, od skulpture Dečak sa lanetom (1953) od kada se i prikazani likovi izdužuju, ekstremiteti transformišu u…
Read MoreFollow @atelje.soldatovic
yxcyxc
