Autor: Rade Predić

Na novosadskoj izložbi, u “Salonu 55” ovo je umetnikova druga samostalna izložba – prvu je imao pre nekoliko godina u Galeriji Grafičkog kolektiva. Soldatović je, pored nekih ranijih, izložio uglavnom svoje radove nastale za poslednje dve godine – na taj način nas je upoznao sa svojim najnovijim stremljenjima i dostignućima.

Tu se, pre svega izdvaja njegova toliko upečatljivo i sugestivno opservirana grupa sa sela, koju je umetnik izvajao sa retkim osećajem i naklonošću za ovaj rustični motiv,u koji spadaju:simpatična koza; nostalgični magarac; ustreptala vitalna guska; nežno elegantne rode i poslednji, nežno groteskni petao, zatim Orao, Večiti idol (Majka i dete),Sećanje, Muzika i cela jedna grupa dela fine, suptilne lirike i ponegde one blage nostalgije, ovaploćene u materijalu, jednim individualnim i širokim, nešto nehatnim i nervoznim, ali zato čvrstim i sugestivnim manirom, koji arhitektoniku masa rešava, vrlo ubedljivo i koji bez sumnje, vuče svoje korene od impresionizma jednog Rodena.

Njegov uzor je Antoan Burdel, dok mu je hladni klasicizam jednog Kanove oduvek bio nepristupačan i tuđ. Soldatović je snažna, senzitivna priroda; očigledna je supremacija emocionalnog nad racionalnim u, slobodno možemo reći, svim njegovim delima, koja uz to imaju vrlo često vidljivu naglašenost vertikale i elegancije, skoro srednjevekovne umetnosti. Ali, pre svega i iznad svega jedna lična, duboko doživljena lirika prožima sva njegova dela i baš u tom pravcu mogli bismo uputiti umetniku jednu primedbu.

Naime, lirizam i ona naglašena osećajnost, koja je, danas skoro došla do svoje kulminacije, može u jednom momentu da postane kočnica Soldatoviću u daljem umetničkom stvaralaštvu; teme mogu – i nehotice – da počnu da se ponavljaju i, samim tim, postanu vremenom nezanimljive i dosadne. Ali Soldatović za sad ima još mnogo da nam kaže; u njegovo osećanje mere uverili smo se još davno i zato se, ipak, s pravom možemo nadati da će on sam osetiti, ako u jednom trenutku, dođe do takvog “klizavog terena” i da će znati da ga izbegne jednim novim, značajnim i kvalitetnim skokom, koji će obogatiti ne samo njegov izraz, već možda, i celokupni naš likovni život.

Tekst preuzet iz Monografije Jovana Soldatovića (izdavač galerija Bel Art 2012.)