Autor: Pavle Vasić
Na izložbi mladih umetnika Srbije, koja je održana u Umetničkom paviljonu prošle jeseni, bile su zapažene skulpture Jovana Soldatovića, učenika majstora Tome Rosandića. Soldatović je tada izložio monumentalnu skulpturu, dok je sada, u Galeriji grafičkog kolektiva, istupio sa dvadesetak skulptura manjeg formata u drvetu i gipsu.Osnovna crta Soldatovićevog umetničkog stava jeste zainteresovanost u svim pravcima. Iako je izložio malo radova, on je pokazao radoznalost kao malo ko od mlađih vajara.
Čovek, životinje, kompozicija, figura, reljef – sve je to zastupljeno na njegovoj izložbi.Njegov stil, kristalizovao se u jednu formu, u kojoj su izdužene figure spljoštenih glava, ublaženih artikulacija i mirnih pokreta nosioci raznih ideja i zamisli.Soldatović obrađuje mahom probleme od opšteg značaja (Prijatelji, Harmonija, Nostalgija, Večiti idol). U koncepciji ovih tema Soldatović je pokazao nesumnjivu sigurnost, čak i zrelost.
Po širini svojih planova, po mirnoći pokreta, njegove kompozicije deluju monumentalno i čovek ih rado zamišlja obrađene u velikom formatu, ali s tom rezervom što bi u tom slučaju njihovi konstruktivni elementi, arhitektonika, morali biti čvršći, odlučniji i stroži. Pogled klizi po mirnim površinama ovih aktova i figura i traži neku formu, zglob na kome bi se zaustavio. Ali pri stilizovanju oblika svi akcenti ove vrste ublaženi su, ako ne i eliminisani. To bi bio nedostatak ovih smišljenih i zanimljivih kompozicija. Nasuprot tome Soldatović je pokazao više čvrstine u malim figuralnim skicama.Soldatović ima mnogo sklonosti za obradu životinja.
Konji koji se propinju, u raznim pokretima, košuta, psi, to su motivi koje retko nalazimo kod drugih naših vajara. Soldatović ih obrađuje sa interesovanjem, čak i sa ljubavlju koja jasno svedoči da to za njega nije sporedan žanr, nego značajna komponenta njegovog dela. Konj naročito, pruža velike mogućnosti vajarima i po tome sudeći izgleda kao da se Soldatović opredelio za monumentalno vajarstvo. Istina, u pojedinim konjskim glavama ogleda se sećanje na skulpturu njegovog učitelja Tome Rosandića, ali s tom razlikom što Soldatović unosi izvesnu nervoznost, izvesnu dinamiku koja je u tesnoj vezi sa sličnim karakteristikama u njegovim kompozicijama i figurama.
(
