Autor: Dinko Davidov
O Soldatovićevim Šajkašima koji su iznikli iz rata, o tim borcima koji su goli i bosi, sa poderotinama kroz koje se vidi široko ritsko nebo, krenuli u zadnji boj jednog neravnog sukoba da bi u njemu herojski izginuli, pisaće se više kad spomenik bude gotov i otkriven. Problem je tu ne samo vajarski, ne samo estetski, već isto tako i idejni i etički. Taj problem je uočio Soldatović. Sa njim se on već nedeljama i mesecima muči, pa nije ni čudo kad iskreno kaže: teško mi je, pitam se hoću li moći ostvariti ono što sam zamislio i želeo.
Ali o tome svedoči i samo delo, koje nas u fazi svoga rađanja baš najviše podseća na umetnikove napore. Iz tog nezavršenog dela vidi se da autor uporno insistira na stapanju plastične komponente sa sadržajnom, koju mu tema nalaže. Ni prvoj ni drugoj on ne želi da da prednost i nastoji da budu ravnopravno postavljene. Verovatno da bi Soldatović mogao da napravi moderniju formu, mogao bi komponovati sasvim apstraktnu grupu, kao što bi isto tako mogao sa mnogo manje stvaralačkog napora i da izvaja figure koje bi bile bukvalno deskriptivne, dakle vidljivo „sadržajne“.
Ni jedno ni drugo nije njegov cilj, jer on svesno želi da izbegne bilo kakve jednostrane efekte… Soldatović je lirska priroda, njegove srne, rode i dečaci stvoreni su u prvom redu kao poetske transpozicije motiva koji su sami po sebi lirski. Ali kako će on interpretirati jedan istorijski, bolje reći revolucionarni siže?
Da li će on zbog toga izmeniti svoj stil? Po onome što se vidi došlo je do izvesne izmene koja u svakom slučaju nije trenutna želja za inicijacijom već neizbežna potreba i zahtev samog tkiva. Forme su slobodnije komponovane, ima više tema, dramatike koju stvara smelo zamišljen oblik, javljaju se praznine, bolje reći poderotine vešto usklađene sa masom tako da direktno deluju kao spontana tvorevina kakvog prirodnog procesa. Zbog takvog oblika ove figure imaju u sebi nečeg iskonskog, nečeg vanvremenskog, univerzalnijeg nego što je i sama istorija Šajkaškog odreda. Tako ova grupa neće biti izdvojeni simbol borbe jedino tog odreda, nego i glorifikacija borbe čitave ove ravnice u revoluciji.
(
